Назив предмета	ПРОГРАМИРАЊЕ
Шифра предмета	Статус	Семестар	Број часова	ECTS
	Обавезни	III	2 П + 2 В	5
Наставници	Др Симо Јокановић, ванр. проф.
Условљеност другим предметима				Облик условљености
Нема				Нема
Циљеви изучавања предмета:
Студенти треба да стекне знања и вјештине за писање програма у вишим програмским језицима до нивоа потребног за самосталан развој једноставнијих програма. Усвојена знања помоћи ће му да боље разумије како функционишу софтверска рјешења која га чекају у вишим годинама те да лакше развија програме на другим предметима студија. Вјежба се изводе у конкретном програмском језику који не мора бити исти сваке године, али теоретска настава наглашава опште концепте, заједничке за све програмске језике, што студента доводи у прилику да савлада било који програмски језик.
Исходи учења (стечена знања):
Након полагања предмета студент ће моћи да демонстрира основна знања о функционисању рачунара и развоју рачунарских програма, да напише једноставан програм попут програма за израчунавање запремине једноставног тијела, за селекцију елемената низа, сортирање низа, угао између два вектора уводећи подпрограм за израчунавање модула вектора, суму низа заданог општим чланом, множење матрица, одређени интеграл функције двију промјенљивих, нуле нелинеарне функције и слично, докаже да разумије задани код, у програмском коду открије намјерно унијету грешку и предложи корекцију, нацрта дијаграм тока заданог програмског кода.
Садржај предмета:
Организација дигиталног рачунара. О рачунарским програмима и програмским језицима.Основни елементи програмског језика. Развојно окружење. Писање, превођење и покретање програма. Процес развоја програма. Алгоритми и дијаграми тока. Елементарне алгоритамске шеме: линијске, са гранањем и цикличке. Синтакса и семантика језика. Типови података. и декларисање типова. Оператори (аритметички, релациони, логички, знаковни, адресни). Улазно излазне‐операције. Математичке, знаковне и претварачке функције. Контрола тока програма.Програмирање цикличких структура. Низови и листе. Програмски модули. Подпрограми.Библиотеке подпрограма. Локалне и глобалне варијабле. Структуре и уније података. Операције са датотекама (фајловима).
Методе наставе и савладавања градива:
Предавања, лабораторијске (рачунарске) вјежбе, самостална израда пројектног задатка и консултације.
Литература:
Ласло Краус, Програмски језик С са решеним задацима, пето издање, Академска мисао, Београд,2004. C Language Reference (Microsoft: https://msdn.microsoft.com/en‐us/library/fw5abdx6.aspx)
Облици провјере знања и оцјењивање:
Студент полаже два колоквијума. За полагање колоквијума може се одабрати један од два начина: израда теста или израда и одбрана конкретног програмског рјешења (домаћег задатка).Завршни испит је усмени и може укључити демонстрацију на рачунару.
Настава (похађање и активност)	10 бод.	Тест 1	30 бод.	Завршни испит	30 бод.
		Тест 2	30 бод.	Укупно	100 бод.
Посебне назнаке за предмет:
Име и презиме наставника који је припремио податке:			Др Симо Јокановић, ванр. проф.